Oblasti delovanja

Globalni fond za životnu sredinu (GEF) predstavlja partnerstvo za međunarodnu saradnju u čijem okviru 183 države sarađuju sa međunarodnim institucijama, organizacijama civilnog društva i privatnim sektorom kako bi rešavale problema zaštite životne sredine na globalnom nivou.

Od 1991. godine GEF je obezbedio 13,5 milijardi US$ u vidu grantova i opredelio 65 milijardi US$ za sufinansiranje 3900 projekata u preko 165 zemalja u razvoju. Već 23 godine razvijene zemlje i zemlje u razvoju izdvajaju sredstva kako bi podržale aktivnosti na poljubiodiverziteta, klimatskih promena,međunarodnih voda,degradacije zemljišta, hemikalija i otpada i održivog upravljanja šumama u kontekstu razvojnih projekata i programa.

GEF se bavi i horizontalnim pitanjima i programima:

• Rezultati i sticanje znanja
• Fond za planetu i javno-privatno partnerstvo
• Izgradnja kapaciteta
• Program malih grantova
• Program podrške zemljama
• Jačanje rodne ravnopravnosti
• Male ostrvske države u razvoju
• Integrisani programi

Putem Programa malih grantova, GEF je dodelio preko 20.000 grantova ukupne vrednosti od 1 milijarde $ organizacijama civilnog društva i lokalnim organizacijama.

U glavne rezultate ovih investicija spada uspostavljanje zaštićenih područja širom sveta čija je ukupna površina približna površini Brazila, smanjenje emisija ugljenika za 2,3 milijarde tona, ukidanje korišćenja supstanci koje oštećuju ozonski omotač u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kao i u Centralnoj Aziji, transformacija upravljanja 33 velika rečna sliva i trećine velikih svetskih morskih ekosistema, smanjenje širenja pustinja u Africi uz pomoć unapređenja poljoprivrednih delatnosti – pri čemu sve vreme doprinosi unapređenju kvaliteta života i bezbednosti hrane za milione ljudi.

GEF predstavlja finansijski mehanizam za sledeće konvencije:

• Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (Convention on Biological Diversity (CBD))
• Okvirna konvencja Ujedinjenih Nacija o promeni klime ( United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC))
• Stokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama ( Stockholm Convention on Persistent Organic Pollutants (POPs))
• Konvencija Ujedinjenih Nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom ( UN Convention to Combat Desertification (UNCCD))
• Minamatska konvencija o živi (Minamata Convention on Mercury )

GEF podržava primenu Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač ( Montreal Protocol on Substances That Deplete the Ozone Layer (MP)) iako nije formalno uključen u njegovu implementaciju u zemljama sa privredom u tranziciji, kao i brojne druge inicijative i dokumenta.

Mogućnost korišćenja GEF fondova definisana je u 9. paragrafu GEF instrumenta. Države imaju pravo na GEF fondove za projekte ukoliko ispunjavaju kriterijume koje je utvrdila Konferencija strana (Conference of Parties – COP) konkretne konvencije; ukoliko su članice konvencije/a i ispunjavaju uslove za pozajmicu kod Svetske banke (IBRD i/ili IDA); i ukoliko imaju pravo na tehničku pomoć Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP) kroz programe svoje zemlje.

Republika Srbija je ratifikovala četiri od pet konvencija za koje GEF obezbeđuje mehanizme finansiranja:

1. Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime sa aneksima Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 2/97
2. Zakon o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 11/01
3. Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi, Sl. glasnik RS 102/07
4. Zakon o potvrđivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, Sl. glasnik RS 42/09

S obzirom na gore navedeno, Republika Srbija ima pravo da, u saradnji sa GEF agencijama kao što je UNDP, koristi sredstva GEF fondova za finansiranje projekata iz oblasti biodiverziteta, klimatskih promena (mere mitigacije i adaptacije) i degradacije zemljišta.