Sistem energetskog menadžmenta

Energetski menadžment, u najopštijem smislu, predstavlja upravljanje parametrima energetskih tokova unutar neke organizacije, počev od procesa proizvodnje i nabavke energenata ili energije, preko procesa transformacije, sve do finalnog korišćenja energije. Pri tome se pod pojmom parametara energetskih tokova podrazumevaju različiti kvantitativni i kvalitativni parametri kojima se može opisati neki od navedenih procesa sa tehničkog, ekonomskog i socijalnog aspekta, kao i sa aspekta životne sredine. Ako se ovako definisano upravljanje energetskim tokovima vrši organizovano, struktuirano, sistematično i trajno, onda u organizaciji postoji uspostavljen sistem energetskog menadžmenta.

Sistemi energetskog menadžmenta mogu biti veoma različiti po strukturi, obimu i složenosti, jer postoje velike razlike između samih organizacija, njihovih ciljeva, kao i energetskih tokova kojima one upravljaju. U svakom slučaju, sistem energetskog menadžmenta predstavlja deo ukupnog sistema upravljanja organizacijom i ima određeni okvir, uspostavljenu organizacionu strukturu i odgovornosti unutar nje, definisane aktivnosti, procedure i postupke, kao i potrebne resurse za ostvarivanje unapred postavljenih ciljeva politike u oblasti energetike koju sprovodi rukovodstvo organizacije.

Pri uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta rukovodstvo organizacije pretpostavlja veći broj ciljeva svoje energetske politike, koji mogu manje ili više da se razlikuju od organizacije do organizacije, što uslovljava koncept sistema. Često je slučaj i da su pretpostavljeni ciljevi međusobno protivrečni. Bez obzira kakva je organizacija u pitanju, u set prioritetnih ciljeva politike rukovodstva organizacije, pored obezbeđenja sigurnog snabdevanja energentima ili energijom, treba da spada i smanjenje potrošnje energije i troškova za energiju, ali uz postizanje ili zadržavanje optimalnog kvaliteta proizvoda i usluga, odnosno parametara komfora u zgradama. Takođe, set obaveznih ciljeva uključuje i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu usled korišćenja energije, odnosno delatnosti organizacije.

Zakon o efikasnom korišćenju energije (Službeni glasnik RS, broj 25/13) definiše sistem energetskog menadžmenta za Republiku Srbiju. Ovaj sistem obuhvata širok skup regulatornih, organizacionih, podsticajnih, tehničkih i drugih mera i aktivnosti, koje u okvirima svojih ovlašćenja utvrđuju i sprovode svi akteri ovog sistema, u koje spadaju i organi državne uprave i obveznici sistema. Ovaj sistem predstavlja jedno od sredstava za ostvarenje ciljeva politike efikasnog korišćenja energije na nivou države u koje spadaju:

1. Povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korišćenje;
2. Povećanje konkurentnosti privrede;
3. Smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na životnu sredinu;
4. Podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji, na osnovu sprovođenja politike efikasnog korišćenja energije i mera energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije.

Zakon propisuje subjekte sistema energetskog menadžmenta, njihova ovlašćenja i obaveze.

Subjekti sistema energetskog menadžmenta su Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove energetike, obveznici sistema energetskog menadžmenta, energetski menadžeri i ovlašćeni energetski savetnici.

Ministarstvo nadležno za poslove energetike ima glavnu operativnu ulogu u sprovođenju sistema energetskog menadžmenta jer u skladu sa Zakonom priprema i predlaže propise u vezi sa efikasnim korišćenjem energije, prati i kontroliše sprovođenje sistema kroz prikupljanje godišnjih izveštaja subjekata sistema i vođenje baze podataka od značaja za praćenje sprovođenja sistema, izdaje licence energetskim menadžerima i energetskim savetnicima i vodi registar licenci, planira i utvrđuje dinamiku održavanja teorijskih i praktičnih obuka fizičkih lica za energetske menadžere i energetske savetnike, kao i način prijavljivanja zainteresovanih za pohađanje obuke, organizuje obuku za energetske menadžere i energetske savetnike, organizuje polaganje ispita za energetske menadžere i energetske savetnike i izdaje uverenja o položenom ispitu, itd. Svoju kontrolnu funkciju Ministarstvo ostvaruje posredstvom energetskih inspektora.

Obveznici sistema energetskog menadžmenta su:

1. Privredna društva čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru, ako koriste više energije od količine koju propiše Vlada;
2. Privredna društva čija je pretežna delatnost u sektoru trgovine i usluga, ako koriste više energije od količine koju propiše Vlada;
3. Privredna društva čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru, koja ne spadaju u obveznike sistema po prvom kriterijumu, ali poseduju objekte u sektoru trgovine i usluga, pa tako u zbiru koriste više energije od količine koju propiše Vlada;
4. Organi državne uprave i drugi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave sa više od 20000 stanovnika, kao i druge javne službe koje koriste objekte u javnoj svojini.

Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike utvrđuje godišnje planirane ciljeve ušteda energije za obveznike sistema, u skladu sa Akcionim planom, graničnu vrednost potrošnje energije kojom se određuje koja privredna društva su obveznici sistema, kao i obrazac prijave o ostvarenoj potrošnji energije

Uredbom o utvrđivanju graničnih vrednosti potrošnje energije obveznika sistema energetskog menadžmenta (Službeni glasnik RS, broj 18/16) Vlada je za graničnu količinu energije za privredne subjekte čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru propisala potrošnju primarne energije od 2500 toe/godišnje (104,67 TJ/godišnje, 29,08 GWh/godišnje). Istom uredbom, Vlada je kao graničnu količinu energije za sve objekte zbirno, ne praveći razliku između pretežne delatnosti privrednih subjekta, propisala vrednost potrošnje primarne energije od 1000 toe/godišnje (41,87 TJ/godišnje ili 11,63 GWh/godišnje). To znači da su u ovom trenutku obveznici sistema energetskog menadžmenta svi privredni subjekti koji troše više od 2500 toe/godišnje primarne energije ili imaju objekte koji u zbiru troše više od 1000 toe/godišnje primarne energije.

Način utvrđivanja ove potrošnje definisan je Uredbom o utvrđivanju graničnih vrednosti potrošnje energije obveznike sistema energetskog menadžmenta, u vidu obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije.

Obveznici sistema energetskog menadžmenta imaju obavezu da realizuju planirani cilj uštede energije koji propisuje Vlada, da dostavljaju godišnji izveštaj o potrošnji energije, da imenuju potreban broj energetskih menadžera i o tome obaveste ministarstvo nadležno za poslove energetike, da donose program i plan energetske efikasnosti, sprovode mere za efikasno korišćenje energije, dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove energetike izveštaje o ostvarivanju ciljeva sadržanih u programu i planu energetske efikasnosti, obezbeđuju sprovođenje energetskih pregleda najmanje jednom u pet godina (obveznici sistema iz javnog sektora najmanje jednom u 10 godina) i da preduzimaju druge aktivnosti i mere u skladu sa zakonom.

Osnovna obaveza obveznika sistema energetskog menadžmenta je da imenuju potreban broj energetskih menadžera koji su uspešno završili kurs, položili ispit i dobili odgovarajuće licence koje izdaje ministarstvo nadležno za poslove energetike. Obveznici sistema mogu imenovati energetske menadžere iz redova svojih zaposlenih ili angažovanjem po ugovoru. Prema Zakonu, obaveze energetskog menadžera su da:

1. Prikuplja i analizira podatke o načinu korišćenja energije obveznika sistema;
2. Priprema programe i planove energetske efikasnosti;
3. Predlaže mere koje doprinose efikasnom korišćenju energije i učestvuje u njihovoj realizaciji;
4. Stara se o pripremi godišnjeg izveštaja o ostvarivanju cilja uštede energije, odnosno mera i aktivnosti sadržanih u programu i planu;
5. Preduzima i druge aktivnosti i mere propisane Zakonom.

S obzirom da su za obavljanje poslova energetskog menadžmenta za različite vrste obveznika sistema potrebna različita stručna znanja, predviđene su tri vrste obuke energetskih menadžera. Za potrebe predstavnika privrednih subjekata čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru (industrija) predviđa se specijalizovana obuka za energetske menadžere za oblast industrijske energetike, za predstavnike jedinica lokalne samouprave predviđa se specijalizovana obuka za energetske menadžere za oblast opštinske energetike a za privredne subjekte sa pretežnom delatnošću u sektoru trgovine i usluga (zgrade) obuka za energetske menadžere za oblast energetike zgrada. Plan i program obuke definisani su Pravilnikom o načinu sprovođenja i sadržini programa obuke za energetskog menadžera, troškovima pohađanja obuke, kao i bližim uslovima, programu i načinu polaganja ispita za energetskog menadžera (Službeni glasnik RS, broj 12/15).

U skladu sa Pravilnikom, obuka za sve vrste energetskih menadžera odvija se i dva dela. Tokom prvog dela polaznik dobija teorijsku, praktičnu i obuku u korišćenju specijalizovanih softvera, dok drugi deo obuhvata izradu plana i programa energetske efikasnosti i godišnjeg izveštaja obveznika sistema energetskog menadžmenta.

Prvi deo obuke traje 6 dana, u toku kojih se može održati najviše 7 časova dnevno od po 45 minuta, dok drugi deo obuke podrazumeva mentorski rad sa polaznikom obuke i ne može da traje duže od mesec dana.

Teorijska obuka podrazumeva predavanja a praktični deo obuke, rad i praktične vežbe u laboratoriji sa mernom opremom i laboratorijskom opremom. Obuka na računarima obuhvata osposobljavanje za korišćenje Informacionog sistema za energetski menadžment (ISEM), kao i drugih specijalizovanih softvera.

U skladu sa Pravilnikom o uslovima u pogledu kadrova, opreme i prostora organizacija za obuku energetskih menadžera i ovlašćenih energetskih savetnika Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu Rešenjem ministra rudarstva i energetike broj 401-00-00204/2/2015-06 od 19. oktobra 2015. godine ovlašćen je za obavljanje poslova obuke energetskih menadžera i ovlašćenih energetskih savetnika.

Provera stečenih znanja polaznika vrši se nakon sprovedene teorijske, praktične i obuke za korišćenje specijalizovanih softvera, pri čemu polaznici moraju da zadovolje uslove o prisustvovanju predavanjima utvrđene Pravilnikom. Provera znanja iz praktične obuke se sprovodi na laboratorijskoj opremi a provera znanja za korišćenje specijalizovanih softvera na računaru, čime se završava prvi deo obuke.

Pored prikupljanja podataka u vezi sa potrošnjom energije u najvažnije obaveze energetskog menadžera spada priprema programa energetske efikasnosti, planova energetske efikasnosti i godišnjih izveštaja o ostvarivanju cilja obveznika sistema. Zbog toga je drugi deo obuke posvećen izradi programa, planova i godišnjih izveštaja obveznika sistema, koje polaznici obuke treba da izrade uz pomoć mentora.

Nakon uspešno završenog prvog i drugog dela obuke, polaznici obuke stiču pravo da polažu ispit za energetskog menadžera. Ispit se polaže u vidu testa. Test se vrednuje sa najviše 100 bodova. Smatra se da je kandidat položio ispit ako je na testu ostvario najmanje 70 bodova.

Polaganje ispita i vršenje obuke biće jednoobrazno za celu teritoriju Srbije, a Ministarstvo će izdati odgovarajuću licencu energetskog menadžera licima koja polože stručni ispit.

U subjekte sistema energetskog menadžmenta spadaju i energetski savetnici koji mogu biti pravna i fizička lica upisana u registar ovlašćenih savetnika koji vodi ministarstvo nadležno za poslove energetike. Osnovna funkcija energetskih savetnika je da vrše energetske preglede objekata i postrojenja a sa ciljem da se obveznicima energetskog menadžmenta i energetskim menadžerima omogući specijalizovana stručna podrška tokom prikupljanja podataka, sprovođenja analize energetske efikasnosti objekata , postrojenja i procesa, kao i predlaganja mera za povećanje energetske efikasnosti. Energetski savetnici su dužni da nakon izvršenog energetskog pregleda, dostave u pisanoj formi dokument o energetskom pregledu, odnosno tzv. izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu. Izveštaj, pored analize energetske efikasnosti objekta, odnosno postrojenja, treba da sadrži i tehno-ekonomsku analizu mogućnosti poboljšanja energetskih svojstava objekta, odnosno mogućnosti povećanja stepena korisnosti postrojenja, opravdanosti primene kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, mogućnosti za upotrebu obnovljivih izvora energije, itd.

Kao i u slučaju energetskih menadžera, predviđeno je i da ovlašćeni energetski savetnici pohađaju šestodnevnu obuku, koja će se završavati polaganjem stručnog ispita. Obuku će organizovati ministarstvo nadležno za poslove energetike, a sprovoditi Mašinski fakultet u Beogradu. Ministarstvo nadležno za poslove energetike će polaznicima koja polože ovaj stručni ispit izdavati odgovarajuću licencu ovlašćenog energetskog savetnika. Pored toga, isto ministarstvo će voditi i registar licenciranih energetskih savetnika.