Istorija

Globalni fond za životnu sredinu (GEF) osnovan je u oktobru 1991. godine kao pilot program Svetske banke čija je početna vrednost iznosila 1 milijardu US$, a u cilju podrške zaštiti životne sredine na globalnom nivou i promocije održivog razvoja. GEF je obezbeđivao nove i dodatne grantove i/ili koncesije za finansiranje dodatnih ili naknadnih troškova koji su se odnosili na transformisanje projekata od nacionalnog značaja u projekte koji su bili od koristi za životnu sredinu na globalnom nivou.

Program Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP), Program Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu (UNEP) i Svetska banka bila su tri inicijalna partnera koji su sprovodili GEF projekte. Sve tri institucije i danas predstavljaju vodeće agencije GEF-a.

Na svetskom samitu održanom u Rio de Žaneiru 1994. godine, GEF je restrukturiran i izdvojen iz sistema Svetske banke kako bi postao stalna i samostalna institucija. Odluka da se GEF proglasi samostalnom organizacijom omogućila je značajnije učešće zemalja u razvoju u procesu donošenja odluka i sprovođenju projekata. Od 1994. godine Svetska banka funkcioniše kao poverenik GEF fonda i pruža administrativne usluge.

U okviru transformacije GEF je postao finansijski mehanizam za Konvenciju Ujedinjenih Nacija o biološkoj raznovrsnosti kao i za Okvirnu konvenciju Ujedinjenih Nacija o promeni klime.

U partnerstvu sa Montrealskim protokolom Ženevske konvencije o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, GEF je pokrenuo finansiranje projekata koji Ruskoj federaciji i zemljama Istočne Evrope i Centralne Azije omogućavaju da smanje upotrebu hemijskih sredstava koja uništavaju ozonski omotač.

Nešto kasnije, GEF je odabran da bude finansijski mehanizam za još tri međunarodne konvencije: Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (2001.), Konvencije Ujedinjenih Nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom (2003.) i Minamatske konvencije o živi (2013.).